Centar za edukaciju-Logopedsko savetovalište

03February Razvojna disfazija
Autor Super User  

RAZVOJNA NEZRELOST-RAZVOJNA DISFAZIJA

Razvojna disfazija je razvojni jezički poremećaj na nivou CNS-a, odnosno poremećaj sposobnosti da se razume,struktuira i izrazi jezička misao.Deca ispoljavaju teškoće u:

-razumevanju govora i izražavanju svojih potreba i doživljaja,skaču sa teme na temu;

-pažnji,koncentraciji i pamćenju;

-izgovoru velikog broja glasova,posebno suglasničkih skupova;

-usvajanju gramatičkih kategorija;

-snalaženju u prostornoj i vremenskoj orjentaciji;

-usvajanju redosleda,količine broja i rednih brojeva.

Ovi pokazatelji su individualni i variraju od deteta do deteta.

Postoje dva tipa razvojnih disfazija:motorna(ekspresivna) ili senzorna disfazija.Retko se javljaju izolovano uglavnom se javlja kombinovani tip.Deca sa motornom disfazijom obično kasnije prohodaju,nespretna su,teže usvajaju motorne sposobnosti kao sto su penjanje na tobogan,skakanje,bacanje i hvatanje lopte,loše hvatanje olovke,izbegavanje crtanja a kasnije i pisanja,na mladjem uzrastu ne umeju da duvaju, daju poljubac, imitiraju konjski kas,dodirnu jezikom gornju usnu.Razvoj govora kasni i dete ima puno glasova i reči koje nepravilno izgovara.Pamćenje moze a i ne mora da bude u skladu sa uzrastom.Deca sa senzornom razvojnom disfazijom percipiraju maternji jezik kao strani.Na svoje ime se ne odazivaju.Ne razumeju govor okoline pri cemu se povlače ili imaju napade besa,progovaraju obično na vreme ali 'svojim' jezikom koji je nerazumljiv za okolinu.Izuzetno su kreativna i motorno spretna.Na ranom uzrastu često podsećaju na decu sa autističnim spektrom.Kada razviju govor,govor je agramatičan,rečnik siromašan,recenicna struktura neorganizovana.

STA DOVODI DO RAZVOJNIH DISFAZIJA?

Novorodjenče ostaje bez kiseonika,samim tim centri u mozgu se ne hrane kako treba, sto dovodi do stagnacije nekih centara u mozgu, od čega zavisi i tip disfazije.Ostajanje bez kiseonika može da se desi pre detetovog rodjenja,u toku ili posle(visoke temperature,frasevi,krize svesti,povrede glave...)

POSLEDICE PATOLOŠKI NERAZVIJENOG GOVORA

• Na porodicu: izolacija-ponekad se cela porodica nadje u izolaciji, neshvaćena i dovoljno nepotpomognuta od društva uzdrmanost braka-zbog medjusobnih optužbi i samooptužbi roditelja, koja je često neosnovana i nekonstruktivna neprihvatanje problema-neki roditelji teško prilivataju činjenicu da im dete ima problema i da mu je potrebna pomoć, pa gube dragoceno vreme u traženju stručnjaka koji če odbaciti sumnje odbacivanje deteta ili prezaštićavanje deteta

• Na ponašanje deteta: dete može biti stidljivo, povučeno, bez društva ili pokazuje znakove besa i agresivnosti

• Na obrazovanje deteta: dete bez razvijenog govora ne može da prati redovan program  u školi, a ako je delimično razvilo govor a nije ga učvrstilo, onda če prilikom obrazovnog procesa naići na niz teškoča u nastavi u pogledu razumevanja, izražavanja, crtanja, čitanja i pisanja, pa i računanja.

ZNAČAJ INTENZIVNOG TRETMANA U PREDŠKOLSKOM UZRASTU

Od izuzetne je važnosti da se dete sa razvojnom disfazijom na vreme dijagnostikuje od strane najpre vaspitača, a kasnije i stručnog lica,odnosno od strane logopeda i psihologa.Ova deca nekad prodju nezapažena do polaska u školu pa u školi ispoljavaju velike teškoće u savladavanju čitanja i pisanja, računanja,imaju izuzetnu kratku pažnju i slabo pamćenje,zaboravljaju domaće zadatke i lične stvari.Deca ce uz intenzivan rad,obogatiti svoj rečnik,ispraviti svoj govor,produžiti pažnju,poboljšati pamćenje,naučiti početno čitanje i pisanje,ukratko-biće spremno za polazak u prvi razred.Time će biti olakšan rad nastavnika u kolektivu, manje nasilja medju decom i manje diskriminacije i podsmeha od strane druge dece.

Opširnije:
 
Autizam
Autor Super User   Written on 03.02.2012

AUTISTIČNI SPEKTAR-AUTIZAM

Autizam spada u pervazivne razvojne poremećaje.Deca sa autističnim spektrom ispoljavaju poremećaj u komunikaciji,verbalnoj i neverbalnoj.Imaju stereotipna ponašanja:mašu rukicama,vrte razne predmete,klate se,slažu i rasturaju stvari,verbalno stereotipno ponašanje.Ne zadržavaju pogled,stvari koje žele ne traže vec uzimaju sami ,“grabe”igračke iz ruku, igraju se sami obicno slažući nešto,prilikom igre ne koriste igračke na pravi način(vrte ih,lupkaju ili ih repetitivno slažu).Često deluju odsutno i u “svom svetu”.Govor može da se razvije ali ima slucajeva gde se govor ne razvije.Kada se govor razvije odsustvuje pragmatski deo govora,ne koriste govor kao sredstvo komunikacije primereno socijalnom kontekstu.Često ponavlja iste reči,fraze ili čitave razgovore. Socijalno-emocionalni odnosi su poremećeni,deca ne ispoljavaju emocije adekvatne situaciji(mogu da vrište i plaču bez nama vidljivog razloga ili da se smeju u neopravdanoj situaciji).Neka deca pridju spontano ljudima ali često samo da bi ostvarili neku repetitivnu radnju kao sto je dodirivanje tudje kose,odeće ili postavljanje istog pitanje.Obično ne primećuju ljude,decu ili životinje,prodju pored njih i pokusavaju u prostoriji da pronadju njima zanimljivu preokupaciju da bi odradili svoju stereotipnu radnju.Deca sa autističnim spektrom teško razumeju namere i misli drugih ljudi,sve shvataju doslovno pri tom ne umeju da se postave u toj situaciji već će ponavljati istu radnju ili pitanje. Neka deca posedujut.tzv.”savant”sposobnosti-sposobnosti fotografskog pamćenja, mehaničkog verbalnog pamćenja,moć opažanja najsitnijih detalja,računanja komplikovanih računskih operacija,ispoljavaju razne talente…Pri tom su dobri samo u toj sposobnosti dok osnovne fiziološke radnje sa teškoćom izvršavaju. Često roditelji postavljaju pitanje kako njihovo dete može da zapamti sve igrače iz svih fudbalskih timova a pri tom ne može da zapamti jednu rečenicu ili izvrši neki nalog.Njihov mozak ne funkcionise kao kod druge dece (mada to jos nije u potpunosti ispitano)koristI druge centre u mozgu dok su drugi van funkcije. Deca sa autističnim spektrom upadaju u konfliktne situacije pri promeni njihovog “reda” i ustaljenog režima.Mogu ispoljavati agresivna ili autuagresivna ponašanja.

Uzroci autizma

Postoje razne teorije o etiologiji autizma.Jos uvek je nepoznata oblast i istražuje se. Biohemijske osnove autizma- u osnovi leži disbalans u metabolizmu kao i u neadekvatnoj biohemijskoj reakciji pri unosu odredjenih namirnica I neiskorišćenosti potrebnih sastojaka iz hrane za ishranu mozga. Okidač često leži u vakcini koju deca primaju a sadrzi veliki koncentrat zive. Kandida takodje može uticati na detetov razvoj.Gljivica koja nastanjuje naš organizam ali pri većem broju kod dece dovodi do rasute pažnje i koncentracije,hiperaktivnosti a samim tim i kašnjenja u razvoju. Teški metali isto mogu biti okidači. Deca se radjaju sa autizmom ne postaju autistična.Verovalo se da hladnoća majke ili neki stresan dogadjaj “otera” dete u autizam i nakon terapije dete se “izvuče” iz tog stanja.Moje misljenje je da deca imaju izmenjenu strukturu CNS-a,jer drugačije funkcionišu u tom “svom”svetu,zato i smatram da se ne postaje “autista”.Okidači sigurno postoje, neki disbalans sigurno postoji ali to su sve sekundarni uzroci.Pokazalo se da se i u okviru familije radjaju deca sa autističnim spektrom što navodi na genetski kod.Češće se javlja kod dečaka.

Kada se najranije može utvrditi autizam?

Neki naučnici smatraju da se autizam moze dijagnostikovati na najranijem uzrastu.Moje mišljenje je da u vecini slucajeva može doći do greške i da sama dijagnoza autizma nije od primarne vaznosti za rad sa detetom.Terapeut je dužan da sa detetom radi simptomatski, odnosno stimuliše dete u onim sposobnostima gde je usporen razvoj.Često deca sa senzornom disfazijom ili kombinovanom disfazijom odaju utisak deteta sa autističnim spektrom.Neka deca ispoljavaju elemente autizma u ranom uzrastu koji kasnije iščeznu. Postoje mišljenja da se ta deca razlikuju od drugih beba jos od rodjenja: slabije sisaju,ne okrecu se ka zvuku,mirna su ne smeju se niti plaču preterano,zadovoljna su sama sa sobom. Takodje postoje slučajevi gde su se deca normalno razvijala do prve godine i nakon toga stagnirala, čak su se i razvile neke reči sa značenjem koje su iščezle. Svako zaostajanje deteta u razvoju mora biti propraćeno od strane stručnih lica.Što se ranije krene sa stimulacijom i obukom roditelja to će dete više napredovati.

ASPERGEROV SINDROM

Ili drugačije rečeno visokofunkcionalni autizam.Deca sa ovim sindromom se isto razvijaju kao i deca sa Autističnim spektrom samo za razliku od autizma,ova deca imaju bolju prognozu.Posle tretmana mogu da krenu u redovnu školu da prate razvoj svojih vršnjaka ali će uvek izostajati socio-emotivna veza sa svetom.Obično ih nazivaju “čudacima”i tesko ih razumeju.Imaju opsesivna ponašanja,ljute se pri promeni njihovog režima,imaju naučena ponašanja ,žive “po šablonu”,osobenjaci su i skloni suicidu. Inteligencija je iznad proseka.Kada su mali rano nauče da čitaju i pišu ili da računaju, često ih zovu “malim Ajnštajnima”.

Tretman dece sa autističnim spektrom

Prvo i osnovno je prići detetu i zadržati mu pažnju što je duže moguće igrom.Na samom početku tretmana terapeut se nadovezuje i nadogradjuje u njegovim aktivnostima,što je na početku propraćeno burnim reakcijama i negodovanjem.Kada se uspostavi kontakt sa detetom onda se, zavisno od deteta, pravi plan rada sa detetom kao i plan njegovih aktivnosti, koji će se kasnije menjati da ne bi prešlo u naučen sistem funkcionisanja.Metode za izazivanje komunikacije i postavljanje novih modela ponašanja su:TIC (TEACCH),PECS-komunikacija putem razmene slika,ABA-analiza bihejvioralnog ponašanja,odnosno učenje bez pogrešaka putem nagradjivanja svakog segmenta;Hipoterapija-uz pomoć konja. Sve metode se zasnivaju na uslovljavanju,učenje putem nagrada.Kod svakog deteta drugi metod može dovesti do uspeha,posto je svako dete individua za sebe.Roditelji ne treba da uporedjuju decu jer ne znači da ako je jedan metod rada ili jedna vrsta dijete dovela do napretka kod deteta da će isto dovesti i kod drugog.”Nažalost “autizam nije bolest za koju se daje lek, vec stanje a koliko će dete napredovati zavisi od tima stručnjaka, samih roditelja kao i od težine stanja.

Opširnije:
 
Rascepi
Autor Super User   Written on 03.02.2012

Rascepi spadaju u česte pojave displazije, a javljaju se

na licu, usnama i nepcu. Uzroci nastajanja su:

• Nasledni faktori

• Deficitna ishrana

• Teratogeni hemijski faktori

• Psihički stresovi

• Radijacije

• Infektivna oboljenja.

Opširnije:
 
Riziko deca
Autor Super User   Written on 03.02.2012

ŠTA PODRAZUMEVA TERMIN „RIZIKO DETE“

Za dete čiji je organizam bio izložen jednom ili većem broju stresova pre porodjaja, u toku rodjenja i posle porodjaja, kaže se da je imalo razvojni rizik i popularno se naziva riziko dete. Mnogobrojni faktori iz spoljne sredine i onj koji potiču od same majke mogu ugroziti plod intrauterino ili na samom rodjenju, kao što su:

• Radijacija i druge toksične materije

• Bolesti, infekcije i stanja majki u trudnoći

• Starost majki

• Višestruka trudnoća

• Vreme i način završavanja porodjaja

• Perinatalne traume i

Opširnije:
 
Problemi u govoru
Autor Super User   Written on 03.02.2012

GDE SUSREĆEMO PROBLEME U GOVORU I JEZIKU

• Kod razvojne nezrelosti: dete ne komunicira sa okolinom u onom stupnju kako se očekuje od njega u odnosu na njjegov uzrast, nego kao dete mladjeg uzrasta

• Kod organskih, genetskih i postnatalnih poremećaja:

kod slušno-oštećene dece, rascepa, anomalije vilica, cerebralane paralize, mentalne retardacije, moždanih ozleda (afazije, disfazije) i dr.

• Kao posledica psihičkih problema.

• U sredini u kojoj ne postoje uslovi za normalan razvoj govora i jezika: socijalno zapušteno dete, loš govomi model okoline u kojoj boravi i dr.

Opširnije:
 




Kontakt

 Novi Beograd
Milutina Milankovića 184
063 / 3777 66
 011 / 614 79 44

Look at my stuff on

Prijatelji sajta

Kontakt